Studentski (noćni) život

Evo ga, počelo je. Oktobar. Sveti mesec studentskih žurki, oličenja bluda i nemorala.
Petak popodne, zvoni mi telefon.
-Eeee maco, samo da ti javim, večeras u onom klubu studenata ima žurka za početak godine.- ciči Cica kroz slušalicu
-U onom klubu što su mi prošli put izbušili jaknu cigarom, gde sam dobila vaške i gde mi je prišla lezbejka. A-a, neka hvala.
-Jao Iris, stvarno si konzervativna. Obećala si mi da ćemo izlaziti. Celo leto si presedela kod kuće, a jedini izgovor ti je bilo učenje. Ili učiš ili odmaraš od učenja. Ja večeras dolazim po tebe, pa makar te izvlačila dizalicom.
Hvala Cico što si mi indirektno ukazala da sam nabacila koje kilo jer sam zbog ispitnih stresova jela malo više.
-Eto, opet je Iris partibrejker. Volim ja da izlazim, al na neka lepa mesta gde je toplo, gde mogu da nosim široku i udobnu odeću i gde slabo ko može da mi priđe.
-Upravo si opisala krevet, devojko. Stvarno me ne interesuje. Izlaziš večeras i tačka. 
Klik.
Super. Eto petka, evo mene- niđe veze. Šta ja sad da radim? Cica će uvek isterati svoje. Znam da ću večeras morati da idem. Nekad mi je stvarno neprijatno. Uvek nađem neke stvarno bitne razloge, koji stvarno jesu važni, a Cica me uvek optužuje da samo izmišljam izgovore jer mi se zapravo ne ide. Ruku na srce, ne volim studentske žurke. Puno je onih brucoša koji su neiživljeni, ispitni rok ih još nije stigao pa se raduju polasku na fakultet. Sa druge strane, isto je toliko onih prestarelih, večitih studenata koji imaju "još dva ispita" i koji ne znaju šta će sa životom. Onda su tu i razni padobranci. Svih oblika i veličina. Završili fakultete pre sto godina pa kao došli da se prisete. Svi su oni tu da te napadnu kada se najmanje nadaš, da prosipaju svoje nezanimljive fore i pitaju pitanja koja se ne pitaju. Da me ko ne shvati pogrešno, sve je to lepo, ali za nekog drugog. Ja nisam ta devojka, za razliku od Cice. Velike gužve, ljudi koji mi izbijaju rebra, dišu mi za vratom, mlataraju sa cigaretom u ruci, histerično se smeju zabacujući glavu...Uduvani, pijani likovi koji prilaze (u mom slučaju i devojke). Ljudi koji mi prosipaju pića i pepeo po odeći i kosi. Svi oni što me gaze kad počne njihova pesma, leže mi na kičmi, bese mi se o vrat, kopaju mi oči.
Moram da trpim duvanski dim, pijanu Cicu i tamo neku muziku koja se sada sluša.
Onda, žrtvujem svoj lični ritual: u osam  toplo mleko, tuširanje, čitanje sat vremena i spavanje. Posle ispadnem iz šina i ne mogu doći sebi minimum nedelju dana.
Osim toga, vožnja noćnim autobusima mi je trauma još od srednje škole. Kad pored tebe sedne matorac kojem iz svake pore isparava alkohol, kojem znojne žlezde luče čist etanol, bukvalno moliš sve bogove čak iako si ateista da stigneš kući bezbedno, i pritom obećaš da nećeš više izlaziti do tako kasno. Taksisti su još gori.
-Ja sam Deki hehe. Evo ti vizitka, zovni da vidiš da li si nešto zaboravila ovde.
Brrr. Hladno je. A meni se stvarno ne uvlači u usku, ženstvenu odeću i radije bih preležala večeras.
Zovem Cicu
-Ej Cico, samo da ti javim, sada sam se setila. Sledeće nedelje imam vežbe kod onog manijaka. Stvarno moram da učim večeras..


Lajkujte https://www.facebook.com/publikovanje/  kako biste videli svaku objavu. :)

Коментари

Популарни постови