Čitaonica

Čitaonica. Poslednja slamka, ostrvo nade, obećani raj. Samo, da bi se do raja došlo mora se prvo proći kroz pakao i čistilište.

Na fakultet se stiže pre prvih petlova. Naravno da ustajem u pet i pakujem rokovnik, planer, dve knjige, četiri sveske, 12 markera, šest olovki, gumice, mine, zarezač, naočare, selotejp (nikad se ne zna), kremu za ruke, vodu, labelo, novčanik, maramice, dezodorans, neseser sa šminkom za svaki slučaj, flaster, punjač, slušalice, banana i termos, žvake, gumica za kosu..

Možeš ti to Iris, čitaonica je pravo mesto za učenje.

8:00
-Gospodine, ako možete samo da sklonite Vašu šapu sa mojih čizama. Stvarno bih Vam bila zahvalna. I ako možete sledeći put da izbegete aperkat Vašim laktom u moju bradu kada budete bežali od BusPlus kontrolora. Hvala.
Opet zastoj, ne mogu da verujem šta ovaj narod radi.
-Molim vas gospođo, sledeći put kada počnete da frkćete samo me obavestite da otvorim kišobran...

8:55
Dobro, stigla sam tačno pet minuta pre otvaranja čitaonice.
Šta?! OPET ne radi lift?
Nema veze, malo treninga Iris, ionako si zapostavila teretanu.
Zvrrrrrrrrrrrrrrr
-Halo?
-Ej mala, šo si tako zadihana?
-Evo penjem se do čitaonice, stigla sam do četvrtog sprata.
-E pa baš zato te i zovem. Sinoć sam opet zaglavio sa ekipom, pa sam navio sat da se probudim da te zamolim ako možeš da mi ostaviš mesto.
-Stvarno kolega....jako ste se namučili. Ostaviču ti mesto.
-E sjajna si.
Kako da mu ne ostavim mesto? Moj dragi kolega, latentni alkoholičar u ulozi alkoholičara. Na fakultet dolazi da zauzme mesto u čitaonici i da siđe do kafića da bi se alkoholisao sa drugarima. Samo da ne bude da nije došao. Imao je najbolju nameru  svaki put, tako tvrdi.

9:05
Šta je ovo, već pola zauzeto.
-Indeks?
-Kakav indeks?
-Vaš indeks.
-Paaaaa, zaboravila sam...
-Neka knjiga?
-To imam.
-Sledeći put ponesite indeks..

Okej, evo ova dva mesta pored prozora. Idealno.

11:00
-Izvini, možeš li malo samo da smanjiš tu numeru Seke Aleksić, jako me dekoncentriše...?


11:30
-HAHAHAH MA NEMOJ ZEZATI I ŠTA TI JE NAPISAO?
-JAO MA NIŠTA NE PITAJ LUDNICA KAKO JE BILO ZANIMLJIVO
HAHAHAH
-HIHIHIHI
Upućujem pogled pun prezira raskokodakanim koleginicama. Ono, žene, izađite napolje.

12:00
-Izvini, je l mogu da sednem ovde?
-Zauzeto je.
-A ko sedi?
-Moj kolega.
-A gde je?
-Javio se, dolazi za deset minuta.
-E PA TO TAKO NE FUNKCIONIŠE OVDE JA ĆU SESTI NE MOŽEŠ TI NEKOME ČUVATI MESTO A TAJ NEKO DA LEŽI KOD KUĆE
Mislim se, kad dođe i šarmira te mamurnom facom, sama ćeš ustati i otići.

12:10
-Šta je ovo?
-Devojka koja u našoj čitaonici uči informatiku i koja ti je sela na mesto..
-Ja ne znam kako njih puštaju, a meni bris iz grla vade kad ulazim
-Evo ne znam...
-Nema veze, neka je tu, idem ja dole samo na brzaka da se pozdravim sa drugarima..

13:00
Mora se na pauzu za ručak

13:30
-E gdeeeee si ti Iris, hoćemo li na kafu, nismo sto godina?
-Pa ajde...

15:30
-Možeš li molim te da ustaneš sa mog mesta?
-Pa ustaću al mesto je prazno više od dva sata....
-Izašla sam da jedem, pobogu.

16:00
-Ejjj gde si Iris?
-E Cico, evo me u čitaonici od jutros, crkla sam.
-Ajde da se vidimo, u prolazu sam.
-Ajde, al samo kratko, moram da učim

18:45
OBAVEŠTENJE ZA STUDENTE: ČITAONICA PRESTAJE SA RADOM U 20H.
Pffff pa nema šta da ostajem sat vremena, samo ću gledati na sat, ništa neću uspeti da naučim....
Ma, odo ja kući.


Lajkujte https://www.facebook.com/publikovanje/  kako biste videli svaku objavu. :)

Коментари

Популарни постови