Gde ćeš za Novu?

Opet je ovo doba godine. Praznici nam stižu, a sa njima i najgluplje moguće pitanje: “Gde ćeš za Novu?”
Euforija je počela i mnogo pre. Okitili ljudi grad, sve se sija, a sve se nema. Ne možeš više ni manijaka da se plašiš noću.

Laki promoter:
-Ej, počeo sam da radim kao promoter, pa ako hoćeš u kafanu Rupa u Novoj Pazovi all inclusive 20e peva Vrela Nela.
-Laki, izvini stvarno, nešto nisam za tu kombinaciju, nije moj stil, a i malo mi je daleko do Nove Pazove, plus mi naziv kafane ne zvuči obećavajuće.

Cica:
-Mačko, slušaj me sad dobro, imam dve solucije za novaka. Prvo: splav, ti, ja, ekipa iz kraja- kao i prethodnih pet godina unazad, mislim se..- iliiiiii ako ti nisi za tu varijantu, moj Mile me onda vodi u Dubai. To će biti njegov novogodišnji poklon.

Daleko vam lepa kuća.
Odbijam da i ovu godinu dočekam na zagušljivom smrdljivom splavu, gde mi alkohol koji vredi koliko i unuče na kiosku prodaju po ceni nebrušenog dijamanta. Opet nova odeća, opet nova šminka, opet nove cipele, ne možeš u novu godinu u starim krpama. Pa gde je friz, manikiri, pedikiri, depilacije. A-a. Neće Iris i ove godine da izgleda kao Kleopatra samo da bi u ponoć vrisnula “Srećna Nova godina”, i onda otišla kući i nastavila kao da se ništa nije desilo. A desilo se 100 evra manje u mom džepu.
Nešto se mislim, da mi nije Cice, verovatno nikada ne bih izašla da proslavim dolazak Nove godine. Makar ne na tako urbanim mestima. Jednom sam ga čak prespavala. Dobro se sećam. Bio je to najlepši doček u mom životu.
Ja sam više tako ta mirna  osoba. Može neki sentiš, neka pasta sa četiri vrste sira, može kevet, film, može sveće, kupka, knjiga, može sve što je mirno tiho i lepo.

Promoterka u kafiću:
-Hej ćao devojke, da li biste volele da vas neko poljubi u ponoć?
Ajde sad me još ti podseti da ću u čitavoj mojoj savršenoj novogodišnjoj večeri da uživam sama.......
Gledam Cicu ispod oka dok ona i Mile razmenjuju zaljubljene poglede i spremaju se da jedno drugom iskažu ljubav na najneprijatniji mogući način za nas sve prisutne koji sedimo tu- poljupcem.
Mislim se, skloni se, promoterko, kafa je vrela, a ja sam sama.
-Ne, mi više volimo samoću.

Random osoba koju poznajem na “Ćao-ćao”
-Ej Iriiiiiiis, gde ćeš za Novu?
-Verovatno ću ostati kod kuće.
-Pa dobro, nema veze.
Minut ćutanja jer ne uzvraćam pitanje.
-Ja ću vervatno kod sestre u Njujork. Tajms skver, euforija, ludilo, buržoazija. He-he. Onda ću ostati tamo do februara.
-Ekstra.

Roditelji:
 -Mi idemo sa kumovima na Trg.
-Idete da gutate petarde i da spalite kosu prskalicama u kapuljači. HAHAHA
-Pa makar ne sedimo kao penzioneri kod kuće.....
Hvala mama, hvala tata.

Baba:
-Mila, ideš li ti gde na doček, vi mladi to baš proslavljate sada?
-Neću, bako, nigde. A ti?
-Mi iz staračkog doma idemo na Zlatibor.

Najbolji drug:
-Ej Ris, šta ima? Opet ideš na splav sa onom tvojom Cicom?
-Aleksa....ne, ostajem kod kuće ovog puta. Ti?
-Mi idemo kod kolege sa faksa u njegovu rodnu Malu Moštanicu. Jeftin alkohol, lepe žene...


E pa idite. Idite svi. Ja ću se provesti tri puta bolje od svih vas. Biću miss najudobnije pidžame, pogledaću neki dobar film, naješću se pred spavanje i leći oko 23h.
 I to mi je sve postao luksuz zahvaljujući ustanovi zvanoj fakultet.



Lajkujte https://www.facebook.com/publikovanje/  kako biste videli svaku objavu. :)

Коментари

Популарни постови