Zima, zima

Ne, ne, pa ovo stvarno nema smisla. Januar mesec, a ovoliki minus. Te kiša, te sneg, te mraz. Stvarno nema smisla. Zamrzlo sve. Nije bezbedno izlaziti. Još ovaj virus... neka hvala, ostaću ja kod kuće. Došla su stvarno teška vremena, mora čovek da se pazi. Nigde više nisi bezbedan.
Zvala me Cica neki dan i dogovorile smo se da se vidimo danas. Toliko je hladno, ne bih izašla, sve da napolju dele vruće nutela krofnice. A kad smo već kod toga, prošli praznici, ostade brda hrane. Jelo se, naravno, na uši nam je izlazilo, i delili smo, a ostalo je. I ova zima, em što je pritisla, a u vazduhu kao da se oseća neki preždir. Ko šta radi, ja nešto žvaćem. Slavske farmerke su mi postale skini džins. Ne treniram, još, misim, nemam vremena, a i ne valja po ovoj hladnoći oznojen izlaziti iz teretane. Meningitis, migrena, gripovi.... pa posle da ne mogu na ispite da izađem. A i ti ispiti. Ma za sve je kriva ova hladnoća. Ustanem ja na vreme, al se prejedem za doručak, moram malo da prilegnem da se slegne, tu se uspavam, a kad se probudim budem smlaćena. Onda se prežderem slatkiša, pa opet moram da prilegnem. Tamaan kad sednem da učim, a ono hlaaaaadno, ne mogu da se skoncentrišem od hladnoće. Opet moram nešto da pojedem, da zagrejem organizam. Nije lako biti student u ovom hladnom gradu. Nego, kako sada Cici reći da njena anemična, zimogrožljiva najbolja drugarica hoće da eskivira izlazak u kafić? Ne bi ona ni mrtva sad kod mene došla. Nešto se podžapala sa Miletom, pa svaki dan izlazi u kafić gde on radi, sva našminkana i oskudno odevena u neke kratke bundice. Ja kad izlazim, ličim na burito ili prolećnu rolnicu u bojama novogodišnje jelke, a ona uspe all black everything kombinaciju na -21C u mokasinama, bundici, bez kape, šala i rukavica.
-Halo?
-E Cico...
-E?
-Znaš, ovo za danas...
-Da, stoji, nalazimo se u kafiću u osam.
-Zar nismo rekle šest!? Meni je osam kasno!
-Ne, kreten radi noćnu večeras.
-Aha... pa baš sam htela da ki kažem, khm, khm, khm. Nešto me grlo boli, stvarno neću moći.
-Ajde, nije to ništa što jedan čaj ne može da sredi.
-Ma ne, stvarno, a imam i da učim, ispit mi je za nedelju dana.
-Meni se uvek hvališ kako ti treba tri dana da spremiš svaki ispit.
Ponekad me izluđuje kako sve pamti...
-Ma i nemam šta da obučem, znaš..
-Iris, izlazimo tamo već sedam godina, videli su sva tvoja izdanja, koja su, izvini, mogo gora od ovoga sada..
-Ma da, nego, glupo mi da ti kažem, moji mi nisu ostavili pare..
-Opušeno, ja častim.
Jooooj, mrzim ove situacije. Mrzim pritisak i napetost....
-Dobro, ajde, vidimo se

19:55
-Halo Iris?
-E Cico, ovaj grip se gadno pogoršao, javili su mi da imamo još sto strana iz drugog udžbenika i shvatila sam da bukvalno nemam ništa za obući..



Lajkujte https://www.facebook.com/publikovanje/  kako biste videli svaku objavu. :)

Коментари

Популарни постови