Raskid

3:00
Zvrrrrrrrrrrrrrrrr! Zvrrrrrrrrrrr!
Svi sveti i nebesa i svi bogovi svih vera, ili grmi il padaju ćuskije, samo što me najslađi san uhvatio...
Cica?
-Halo?
-Iriiiiiiiiis, Iriiiis aaaaaaaa- jeca mučenica kroz slušalicu
-Cico? Šta je bilo? Šta se dogodilo?
-Aaaaa raskinula saaaaaaaAm saAAa MiletoOOOoom- sve mumla kroz jecaje.
Idi, bre, ženo. Tačno me hladan znoj oblio, oči mi se na vrh glave popele, ja mislila nesto strašno.
-E neka si, vala, ne treba tebi u životu jedan Mile Muštikla.
-Ali Iriiiis, kako si takva... pa ja njega volim.
-Ma, mani se ti toga, volim i ja čokoladu, ali sa nekim svarima se treba rastati za svoje dobro.
-Kakva si, ja ne mogu da verujem da nemaš reč podrške za mene!
I spusti mi slušalicu.

E, neka si, mislim se. U celoj priči žao mi je samo što je trošila vreme na jednog balvana kao što je Mile. Imali smo mi lepih uspomena. Kao onda kada je on ispalio Cicu koja ga je čekala sat vremena u parku na -11, pa mu ja na sred centra sutra uveče mahnula srednjim prstom. Umalo me nije našamarao tada. Ili ono kada sam ja plaćala račun kada nas je izveo na večeru. Ili možda ono kad je Cici rekao da mu se ne svidja što se druži sa mnom. I nije mi žao. Nisam bila ni za njihovo pomirenje posle prvog raskida, neću nikad ni biti.
Zar nije to pravo prijateljstvo? Ne pada mi na pamet da je podržavam da bude sa osobom koja je čini nesrećnom. Non stop je bila nervozna, sumorna, imala je napade histerije i panike. Gde je Mile? Šta radi? S kim je? Kome je lajkovao? Šta je postavio? Što se ne javlja? I tako u krug.
Neka me neko nazove staromodnom, ali za mene prijateljsvo nije podržavanje u svemu. Neću, bre, da joj idem uz dlaku i da klimam glavom potvrdno na sve što ona odluči. Valjda ja, kao neko sa strane, i neko ko je voli, vidim kada srlja i kada radi stvari koje za nju nisu dobre. Poslednjih mesec dana veze, postala je posesivna do te mere da ga je pratila i uhodila čak i na poslu. E pa, neću te podržati u ponižavanju, i ljuti se koliko hoćeš!
Sve sam ja tu njoj sasula u prazno kad me nije pustila da joj kažem u lice.
A moja Cica je takva. Jako je emotivna i lako uvredljiva. I kad se uvredi, obavezno mora to da ti naglasi. Nema joj slađih reči za čuti od: izvini, i bila si u pravu.  
Neću ja popustiti, ne dam se sada.
Prodje čitav taj dan, prođe i sutrašnji. Nema Cice. Meni teško, em zbog nje, em mi dodje tako neki iskrivljeni selfi da joj pošaljem. Nema. Baš sam je uvredila.
Ma, mislim se, neću da se izvinjavam za svoje mišljenje, to je ,valjda, legitimno. Mogla sam stvarno malo da je utešim, al kad nemam ništa lepo da kažem, bolje da ne kažem ništa. To je i Vini Pu rekao.
E pa, dobro, ako će prijateljstvo zbog toga da propadne, nek propadne. Jedan Mile Muštikla ako nas zavadi, onda stvarno nije vredno.
3:00
Zvrrrrrrrr! Zvrrrrr!
Ko sad smeta u tri sata, da ne zove Mile slušajno da mi se isplače?
Cica.
-Da?
-E Iris..
-E?
-Baš i koza.
-Ti si guska.
-Udji na vocap, poslala sam ti selfi. 



Lajkujte https://www.facebook.com/publikovanje/  kako biste videli svaku objavu. :)

Коментари

Популарни постови