Srednja škola

Okupljanje odeljenja iz srednje škole- tako su mi napisali u poruci.
Prošlo je tek dve godine i niko se ni sa kim uglavnom ne čuje, ali ono, bili smo dobra ekipa dok smo trajali, a i neki su plakali na maturi. Naša razredna je jedan od onih profesora za sva vremena. Žena kod koje nema favorizovanja i mnogi je zbog toga nisu voleli, sve do četvrte godine. Tada smo želeli da smo je razumeli ranije.
Prva klupa, moje mesto.
Samo nek mi neko kaže da sam se ugojila, oči ću im iskopati.
Prve dve godine bila sam- ne znam nista, nisam spremna pa dobijem pet- osoba a poslednje dve- suptilna divljakuša po osamnaestim rođendanima i žurkama.
Moram da priznam, srednja škola jeste zaista bila najbolji period mog života. Svi smo bili toliko različiti do strašnih krajnosti, ali smo se svi zavoleli poslednje dve godine.
Nalazimo se u jedanaest u jedanaestici, razredninom kabinetu.
Prva sam stigla, pre razredne- klasika
-Aleeeeeee, ale, ale, aleeeeeeeeee
Evo ga, Đoka, lokalni navijač, živi tu pored potoka.
-De si Ris? Štreberkice ..he he... ima neki dečko?
Da li samo da ga pogledam prezrivo ili šta?
-Oooooooo de ste ekipaaaa!
E, to je Gangula, bio je predsednik odeljenja sve četiri godine. On je baš sve suprotno od klasičnog srednjoškolskog predsednika. Srednje ocene, neprimerno ponašanje, svađanje sa profesorima, taj neki stav, ali je imao neki šarm da mu nikada niko nije mogao zameriti. Drug pre svega. Njegove odluke se, iz nekog razloga, nikada nisu dovodile u pitanje. Pokretač je svih gluposti i problema, a na kraju je upisao DIF.
Za njim ulaze Baki, Vuki, Luki, Điki i Čuki
Svi su iz istog kraja. Dolaze čoporativno. Mirno i tiho ulaze u učionicu.
Baki, Vuki i Luki verovatno jer su pod drogama, a Điki i Čuki jer su asocijalni.
Od ove prve trojice se uvek moglo svašta očekivati. Svi su ih znali jer su uvek posedovali lakše, a nekad i teže narkotike na prodaju. Baki ne... Baki je šmeker u pokušaju. Popuši džoint- ispovraća želudac i još neke unutrašnje organe. Crnogorac (zar treba nešto više reći?).
Tu smo onda imali par nebitnih likova koji nisu radili ništa osim što su udisali kiseonik. Sedeli su po nekim klupama u sredini. Sasvim obične njuške. Javili su da neće doći jer se niko nikada nije družio sa njima.
Što se ženskog dela ekipe tiče, tu su Điks i Tiks. Dobrog izgleda i neretko nadrkanog stava, ali, tako su u mogućnosti. Sa njima sam uglavnom provodila veći deo vremena, jer mi se dopao taj- nemoj da me mračiš- stav.
Imali smo tu i devojke koje su samo udisale vazduh, ali i neke koje su ga zagađivale neredovnom higijenom. No, toga se bolje ne prisećati.
Ima i- ne znam ništa- lepotica, ali su sve one u suštini divne devojke i ja ih razumem jer sam i sama bila takva. Van časa su uvek bile rade da pomognu ili da ti daju domaći, što je sasvim dovoljno.
Onda Toda, Viks i Miks. Toda boginja humora. Legenda koja priča čistom ironijom. Malo ko je razume, ali onaj ko je razume ne može da mu ne bude zabavno. Viks i Miks su uvek imale neke tajne. Znam da je zahvaljujući njima moja kosa smrdela na cigare.
Sa mnom u odeljenju je prve dve godine bila i moja Cica, ali se kasnije premestila na drugi smer.
I Zoka, nje ne mogu da se setim. Svima nam jako nedostaje. Bosanka naša. Uvek je u telefonu imala smešne slike ili viceve. Prerano se vratila kući.
Galama je u učionici, svi smo stigli i zauzeli svoja mesta.
Svako priča sa svakim i svi se raspituju jedni o drugima.
-PA DOBRO ČETVRTO DVA?! MORATE LI DA BUDETE NAJGORE ODELJENJE I DAN DANAS?
Svi smo prasnuli u smeh. Naša razredna.
Gangula prilazi i grli je i svi pratimo predsednikov postupak.


Lajkujte https://www.facebook.com/publikovanje/  kako biste videli svaku objavu. :)

Коментари

Популарни постови