Tipovi studenata fakulteta

Sada kada sam vec propali student koji ce za sledecu godinu morati da proda bubreg jer prenosi tri premeta, nije na budžetu i visi o tankom koncu milostinje svojih roditelja, u svoj životnoj agoniji zaista nisam mogla da se ne osvrnem na tipove svih mojih kolega nakon što mi je Žaklina rekla da zaista ne zna šta se uci za popravni kolokvijum.
Pa da Žaklina, jedna od onih koji ne znaju ništa, ništa im nije jasno, sve im je kroz maglu, nisu sigurni u svoje znanje i u šoku su svaki put iznova kada dobiju deset.

Imamo i onaj tip kolega i koleginica koji su hihihi sa svima, šale se, zazaju, sve je smešno, zapravo mrze sve oko sebe, a najviše ove što su bolji i aktivnii od njih. Pa svaki put kad neko progovori oni okrenu ocima u fazonu: "Ah koja budala", i jave se odmah posle te osobe da bi pokazali kako su bolji od njih.

A kad smo vec kod tih brbljivih, ono, zaista.... ne postoji cas, vežbe, predavanje, ispit, konsultacije gde se oni ne pojavljuju sa prosvetljujucim zaključcima i pitanjima.

Onda imamo obožavam da ucim i osudujem te kolege, koji te gledaju prezrivo kada kažeš da ti se neki premet ne dopada, da bi mogli malo da modernizuju nastavni plan i program jer, zaboga, kako smeš tako nešto reci, cuti i citaj gde se razvila zadružna proizvodnja za razliku od drugarstva kako su prvi teoreticari smatrali.

Tu su i mrzim da ucim i da radim bilo šta može odmah diploma- kolege, sa kojima se malo poistovećujem, ali sam ja više onaj izgubljeni tip. Kad je koji kolokvijum, gde, iz koje knjige se uči, koliko. Da nije dobre volje onog dela kolega koji posećuju sva predavanja , sve čuju i zapisuju i volji su to da podele, verovatno bih sada kopala kanale ili čistila javni tolaet.

Kad smo već kod toga, šta je sa ljudima koji su u fazonu- nemam skriptu, nemam beleške, a ja lično videla kako ih hvata. Osećam da pred spavanje poljube svoje bečeške, otpevaju im uspavanku i šapnu tiho u mekanu celulozu samog papira: "Ne dam ja tebe nikome."

Ima onda super ljudi koji su genijalni dali sve ispite u roku i onda kad ih sretnem kako uživaju u životu počnu da mi daju savete kakav je koji profesor i odakle da učim. Mnogo ih volim. Stvarno. Još mi daju broj i dobace nešto u fazonu- zovi ako zatreba nešto.

E, imam tako par koleginica koje nooooon-stop slikaju knjige, sveske, olovke, markere, kafe uz knjigu, zarezače, gumice, pernice, u prirodi, u kafiću, u čitaonici, kod kuće, sa drugim kolegama i koleginicama, uče, uče, uče- i padnu. To su isti oni ljudi čto slikaju otvoren indeks sa ocenama.

ALI, ko sam ja da osuđujem. Tako sam i ja slikala informatiku u svim pozama i okruženjima petnaest dana, nisam našla dobar ugao i pala sam. :(



Lajkujte https://www.facebook.com/publikovanje/  kako biste videli svaku objavu. 






Коментари

Популарни постови