Odbegli mir

Gotovo. Iznervirala sam se. Na mestu u kom sam pronalazila mir više, izgleda, nisam dobrodošla. Malo tužno. Najtužnije zbog toga što je tu bio moj mir kog više tu nema, pa ga nema ni u meni. Mir se sa tog mesta preselio u Savamalu. Da, i tu postoji jedan problem. Čudno za mene da pronalazim probleme jer sam inače pozitivac, ali sada je tako. Savamala više nije pusta, puna je raznolikih ljudi.. I to je jako lepo, za te ljude. Meni samo treba neko pusto mesto pored reke, da sam samo ja tu. Koračam ulicom, oko mene restorani i kafići, sve lepši za lepšim, unutra turisti i ljudi kojima ovih dana dobro ide. Malo zavidim turistima. Ne onako loše zavidim, vec srećno zavidim. Kako jedino i umem. U trenutku kada vidim mladu Japanku koja slika neki random, lepo uredjeni restoran pada mi na pamet: "Kada sam se ja to i kako ovoliko zaglavila?". Sad mi ova inspiracija dolazi iz tuge. Ali ne, nije to ni tuga, nije više ni izgubljenost, ne znam šta je zaista. Ne znam postoji li ime uopšte za ovo moje trenutno stanje. Ono što sigurno znam jeste da postoji komanda. Glasi :"Pokreni se sada istog trena". Ostavljam te misli na tom mestu sa tom Japankom i nastavljam dalje. Sa leve trane pecaroši strpljivo čekaju ribu da zamrda udicu sa savske obale. Njima se tu malo začudim. Kako toliko stprljenja imaju? O čemu li oni razmišljaju? U kom li su oni svetu? Ostavljam i njih i nastavljam dalje. Napokon dolazim do klupica. Klupici izbijena srednja daska, verovatno od strane nekog žestokog momka koji svrhu sveta vidi u dobrom opijanju. Sedam na klupu i nameštam se tako da mi ta rupa ne predstavlja problem. Seva. Tamo u daljini čuju se gromovi koji polako dolaze do strane na kojoj sam ja. Napokon i ta kiša. Nakon toliko sparnih i iscrpljujućih dana. Radujem se. Iako se na mom licu ne vidi to. Ne znam ni šta se vidi više. Polako bih da završim ovaj tekstić. Smisao dana mi stade u njega. Pokusacu da do kraja ovog 24. jula shvatim kako da koracam dalje. Vreme je da idem kući.

A.Z.

Коментари

Анониман каже…
Požuri na Zemunski kej, ima još uvek malo 'zabačenih i napuštenih mesta pored reke', mada će nažalost verovatno uskoro i ona nestati
SP
Анониман каже…
Koliko emocije, moćne reči, moćne misli. Onako iz duše baš. Obožavam ovakve stvari!! Svaka čast!! 💫

Популарни постови