Komentar autorke

Kada sam pre gotovo godinu dana konačno skupila hrabrost da otvorim svoj blog nisam mogla ni da sanjam koliko će simpatija pokupiti. Priča je sledeća: imala sam želju, nisam imala hrabrost; imala sam ideju, nisam imala ime; imala sam opremu, nisam imala dovoljno znanja. I nekako sam počela. Dugo sam imala u planu da pokrenem svoj blog, Cica i Iris su nešto što sam mesecima planirala i razvijala u svojoj glavi, samo mi je uvek nedostajalo nešto, ime bloga, recimo. No, nekako sam se konačno odvažila da pokrenem celu priču. U prvih par meseci blog je doživeo toliki uspeh da prosto nisam mogla da verujem. Ljudi su mi slali skrinštove svojih prijateja koji su nekako došli do kolumne, pročitali je i šerovali. Mnogo nepoznatih ljudi mi se javljalo i hvalilo i podržavalo moj rad, kada bih srela poznanike iz kraja svi bi komentarisali poslednju "epizodu" i kako je zanimljivo, kratko a pitko, kako ih zabavlja, a ne uzima puno vremena i kako jedva čekaju sledeći petak.

Ko su Iris i Cica?
One su zapravo, po prvobitnoj ideji, dve najbolje prijateljice na svetu. Gotovo sestre. Iris je sva smotana, izgubljena, jednostavnog izgleda, obična devojka iz kraja, uvek gleda stvari sa pozitivne strane, ali joj baš nešto i ne ide. Smotana je i upada u nevolje, ne ume da brine o sebi pa se u svakom smislu kloni svega i najviše voli toplinu svog kreveta i doma.
Ono što je mačo kod muškaraca, to je Cica kod žena. Seksi, izazovna, lepa, privlačna. Neguje i voli sebe. Pomalo pokvarnog uma. Drčna, na momente bezobrazna i sebična. Cica uglavnom ne razmišlja i baš je briga za sve, ali kada razmišlja, više razmišlja negaivno. Ali, za razliku od Iris, njoj takvoj sve u životu ide (osim ljubavi). Cica ima Mileta, Mile ima Cicu, ali to je druga priča.

Kako sam došla do njih dve? Pronašla sam ih u sebi. Zaista. Mislim da je svaka od nas malo Irs, malo Cica. Zavisi od dana. Nekada bismo sedele kod kuće u pocepanoj staroj trenerci, a nekada bismo izašle tip-top sređene i jedva bismo čekale nevolju.

Najviše me raduje brojka muškaraca koji čita, prati i uživa u kolumni. Ponosna sam kolika sam inspiracija bila ljudima koje poznajem da i oni pokrenu svoje blogove, da ispričaju svoje priče.

Ono što sam ja primetila tokom ovih godinu dana je da Irs i Cica nisu iste kao na početku. Ne znam da li ste vi primetili? Prvo sam mislila da to nije baš dobro, međutim, pregledi su ostajai isti, na momnte čak i povećani. Mnogo mi je trebalo da shvatim da je promena zapravo dobra stvar. Svi mi rastemo iz dana u dan. Vidimo nešto novo, bizarno, šokantno- pa nas promeni. Zaljubimo se- pa nas promeni. Steknemo nove prijatelje- i to nas promeni. Tako se i Iris i Cica menjaju. Rastu i razvijaiju se sa mnom i sa vama. I zbog toga mi je jako drago.

Cela poenta ove gomile slova u redovima je moja zahvalnost. Jedna cela sezona je završena i 16.9. krećemo novu, drugu sezonu. Želim da se zahvalim ekipi koja me je podstakla da se pokrenem i blogerima koje sam upoznala u tom procesu. Želim da se zahvalim Guletu, kumu bloga koji mu je dao ime (PUBLIKOVANJE- PAMETOVANJE IZ PUBLIKE), hvala mojim prijateljima koji su odgovarali na moje pozive pune neodlučnosti, koji su išli sa mnom na izložbe, davali nove ideje. Hvala Emi što pročita svaki tekst i kaže mi gde imam slovne i gramatičke greške. Hvala Mariji, Milici, Uni, Nemanji, Tamari, Tijani, Arijani, Slobodanu, Jovani, Siniši i svim ostalim kolegama koje su šerovale sve što pišem. Hvala svima koji su lajkovali facebook stranicu. Hvala za komentare koje mi šaljete. Još nisam naišla na negativan, stvarno mi mnogo znače. Hvala mami koja čita sve i pita: "Je l ti se ovo stvarno desilo?''. Hvala Jovanu za svakodnevni, neiscrpni izvor inspiracije i ljubavi. Hvala svima koji učestvuju u projektu za život bez straha od tuđeg mišljenja, hvala što šaljete svoje tekstove. Hvala svakoj osobi koja je ikada svratila na blog i pročitala nešto. Hvala vam puno.

Od jeseni puštam novi projekat i mogu da se nadam da će biti upola uspešan kao kolumna.

Čitamo se,
do sledeće sezone. 

Коментари

Популарни постови