Ako ikada odlučiš da me ne voliš

Ako ikada odlučiš da me ne voliš
Kaži mi to kada me pokrije led
ispod mermera.
Svaki je mesec pun
i reke su zelene
česme su od zlata
dani su puni vilinskog praha
kada me voliš.

Ako ikada odlučiš da me ne voliš
idi, obiđi sela
preleti nebesa
preplivaj okeane
osvajaj planine i
ljubi ptice
pozdravljaj ribe
ako me voliš.

Ako ikada odlučiš da me ne voliš,
nemoj nikome reći.
Napiši mi pesmu
na truloj hartiji
srebrnom tintom
i zapali je.
Šapni sve vetru,
jer on će reći meni
kada dođe vreme,
ako me voliš.

Ako ikada odlučiš da me ne voliš,
molim te, zagrli me.
Samo, ne onako
kao što čovek voli ženu,
nego kao što reka
grli nebo
u prozračno prolećno jutro
kada je vazduh prepun
šećerne vune
ako me voliš.

Ako ikada odlučiš da me ne voliš,
učini da zaboravim
prvi ples  nove godine,
topao miris moje vanile
na tvojoj koži
usnule oči iz kojih kapa med
i kosu meku kao suvi mašlačak.
Najtoplije ruke koje nose večnost
zagrljaj za svaki sledeći život
i osmeh za nezaborav.
Ako me voliš.

Ako ikada odlučiš da me ne voliš,
nestani u sumorno jutro
i nemoj nikad da se javiš
nemoj da ostaviš pismo
i zamoli vilenjake
da mi izbrišu pamćenje
jer noćima je vazduh od mesečevog praha
a jutra su od karamele i mleka
zagrljaji su od smeđeg šećera
a oblaci od sapunice.
Gradovi su puni zvezda padalica
a dani sveži kao nebeski hramovi
vodopadi su divlji
a planine rastu
kada me voliš.










Anđela Stanković

Коментари

Популарни постови