Tata, moram nešto da ti kažem..

Ovo sa Srđanom je ozbiljno. Neka me niko ne pita kako znam, znam ja ono što znam, valjda. No, već smo zajedno ne tako malo i igrom slučaja sam mu upoznala roditelje. Nije kao da sam htela, al nije kao da nisam. Više sam se plašila. Srđan mi je rekao kako mu mama ne voli brinete, a da će njegov otac da me istera iz kuće ako dođem našminkana. Ispostavilo se da je to još jedna njegova neslana šala. Ja došla sa kosom u marami, ljudi su pomislili da bolujem. Sva bleda, nenašminkana, sa maaramom na glavi.. njegova majka prilazi, donosi mi vodu, pita me: "Kako si, dušo?", ja sve misliim ona to iz kurtoazije, ono, regularno, kad kaže njegov tata: "Možda je malo glupo da pitam, al, koliko si dugo bolesna, Srđan nam ništa nije rekao?". Bože me sačuvaj. Ispostavilo se da su oni normalni roditelji detetu sa nenormalnim humorom. Al na stranu to. Već sam ja upoznala njegove, stvarno jedni fini ljudi, puni strpljenja, nežnosti topline, i sad, jelte, došao red na mene da kažem mojima i da ih upoznam. Al kako, mislim se, da ih upoznam kad je moj tata još u prvom razredu osnovne, kada sam došla sva srećna kući jer mi je Miki napisao ljubavno pismo ("Imaš lepu kosu i oči- Miki"), rekao:
-Znaš onu pucu što tata ima na tavanu?
-Aha!- klimam ja glavom, ništa mi nije jasno.
-E pa reci Mikiju da će tvoj tata RA-TA-TA-TA-TA ako ti još jednom napiše nešto takvo.
Moj tata, a ni moja šira i uža familija, izuzev mame, nikada nije znala da imam momka. Iris nikad nema momka i neće ga imati do 39. Razumem ja, sad će mi 22. ali ja prosto ne mogu da mu kažem. I mama sa mnom radi na tome. Sve ga priprema.
-Dobro, Radojko, hoćeš da nam Iris ostane usedelica?
-Neću.
-Pa što da je ne pustimo da ima momka?
-Pa niko njoj ne brani.
Kaže sve to lepo moj Rade, a ja kad kažem, uuu što je sladak ovaj novi komšija Ivan, on odma zapeni:
-MA DA JA NJEMU MALO POKAŽEM?!!!
Ništa, pokrijem se ja ušima. A moj Srđan je duša od čoveka. Sigurno bi se dopao tati. I rekla bih mu ja, svako malo krenem. A vidim da bi i Srđan voleo da ih upozna.
-Tata, imam nešto važno da ti kažem...
-Kaži?- rukne on i živu me isprepada
-Oo-oo-oovajjj znaššššššššššš........ htela sam da ti kažem..... ja imam.........
Iris, debilu, ne mogu da mu kažem. Al šta sad da mu ispričam kad sam već krenula..
-........imam jaku želju da kupimo psa!
-Nemoj da zezaš, mislio sam da mrziš pse.
I mrzim pse.
-Maaa jok tajo. Mli moj tajo.
A i kako da mu kažem. On da je normalan, liberalan, otvoren Radojko, ja bih njemu sve mogla da kažem. Ovako se krijem, vodim tajni život. Svu rodbinu sam blokirala na društvenm mrežama. Svaki put kad idem da spavam kod Srđana sve govorim da spavam kod Cice, Jelene, Snežane, Milice.. Spavala sam u krevetu svake komšinice, sestre i prijateljice, al i to je bolje nego da imam dečka. Svaki put kad "idem na fakultet" ja idem kod Srđana. Svaki put kada izlazim sa društvom zapravo idem sa njim u bioskop. Više je stvarno postalo nepodnošljivo. E, ozbiljno ima da mu kažem.
-Tata! Rešila sam! Ovo moram da ti kažem!
Stojim ponosno dok se naš novi ljubimac- terijer Zlatko- tera o moju nogu.
-Jao Iris, je l nešto važno? Sad me zvao onaj prokleti Tomić da mu sredim neke papire uterao sve sveto i prokleto svima živima i mrtvima mami i tati široj i užoj rodbini........
NERVOZAN JE, NE MOGU SAD
-Ajde, kaži sad kad si već ušla i prekinula me. Šta to imaš da mi kažeš?
-HHHH-H--H-H--MMMMM mislim, ZAISTA bih želela i mačku.

Коментари

Популарни постови