Vidim ti belu trojku

-Ma ajde molim te... - odmahivala je glavom Cica kada sam je zamolila da sa mnom krene do lokalne gatare.- To je, bre, sekta, ja u to ne verujem. Krstiš li se ti? Sram da te bude, to je jeres, neću da idem sa tobom.
-Cico, molim te, žena me čeka. Trebalo je već da krenemo. Uostalom, nije neki jeres gledati u šolju..
-Slušaj, Iris, ovakvog prijatelja kao što sam ja ti nikada nećeš naći. - gunđala je dok je uzimala jaku i izlazila iz kuće.- To su ti sve dokone babe, uvek ti kažu nešto uopšteno.
-Ama, Cico, Snežina mama mi je sve pogodila prošli put. I da će mi doći neko u posetu, i da ću biti uspešna na faksu, ma svee što je rekla se ostvarilo.
-E, ne vredi se sa tobom raspravljati. Slepa si kod očiju..

-E pa dobro- govori baba Kristana dok stavlja kafu ispred mene- sad kad to popiješ obrni šolju od sebe ako si zauzeta, a ako si slobodna ka sebi, pa da vidimo hoće li ti se otvoriti.- Studiraš li?
-Da, da.- kažem ja.
-Evo, sad te ispituje da zna šta da ti kaže kad ti se šolja "otvori". Dušu da joj otvoriš, eto tad će i šolja.- sikće Cica kroz zube.

Sedela je ona šolja, sav se talog osušio, al ne da baba Krista ni da virnem. Cica već počela da baca peglu na zapršku i neprestano me gurka i šutira ispod stola.

-Da ti vidmo sudbinu.- reče konačno baba.
-A je l mogu ja malo da virnem? Čisto da vidimo da l vidimo isto?
Cica me preseče pogledom.
-Pa šta??? Hoću samo da probam! Evo, evo, ovo je neka hobotnca?
-Labud, kaže baba.
-Šta je labud?
-Mir, spokoj, sve je dobro. A ako nije dobro, sluti na dobro.
-A ovo je neko pero?
-Ne, šoljica. To je početak prijateljstva sa nekim. Stalnno ćeš sa tom osobom ispijati kafu, evo možda baš sa mnom. He-he.
-E ovo je suce?
-Novčanik, gubitak, vidiš da ti je na dnu šolje. Nego, pusti šolju da ti ja kažem. Ovde ti vidim slona, flašu i gajde.
-Čekajte, šta sve to znači. Sreća, veselje i razočaranje.
-Pa kako sad do, zar nije to malo kontradiktorno?
-Kontra-šta? Čekaj dete, evo ovde ti vidim džip.
-Zar ima i toga u šolji?
-Ima, i to ti je uspeh u poslu.
-Nemam posao.
-Pa onda na fakultetu. O! Evo ti je bela trojka! Ha-ha!
-Šta je to?
-Pa ONO!
-Šta ono?
-Ona stvar, znaš! Ono! Ašik! He-he!
-Ništa mi nije jasno.- gledam zbunjeno baba Kristu koja mi namiguje.
-Ma, dete, baš si smotana. To je to, to će biti 200 dinara.
-Izvolte.- kažem ja.
-A da daj da vidim malo tvoju šolju.- reče baba Cici i uze joj šolju. Okfenu je tri puta, okapa i krene...
-Ma nemojte, ne želim, stvarno.... ne volim to, ne verujem uopšte to je jeres..
-U...cccc... ne valja...- mršti se baba Krista. - imaš aligatora, nesreća. Vidim ti babu, to ti je teška nesreća.
-Ma Vi ste nesreća, ostavite me na miru. Iris- polazi!
-Ne možeš od sudbine pobeći. Vidim ti vrata. Ulaziš u nesreću...
-Ma izlazim ja iz neseće kroz ova vrata.
-A da platiš?- pita baba.
-Šta da platim? Ne dam ni dinara, iz principa.
-Nemaš ti belu trojku. Treba tebi malo toga. A samo da znaš, nije ti ni na vidiku.- drala se baba dok me je Cica vukla iz kuće.

Коментари

Популарни постови