Prinčevi

Kad sam bila mala maštala sam o princu na belom konju. Kada sam malo porasla shvatila sam da za mene nije princ, za mene je nešto kao Tarzan. Što sam starija sve više shvatam da mi je potreban muškarac, a ne princ.
-Sve ga boli, ne može iz kuće, non stop je bolestan, neće da se vidimo čim je neki minus, stvarno mi se mnogo sviđa, al je mnogo kilav- žali mi se Cica na novog potencijalnog roba njenih emotivnih i fizičkih potreba.
A ja kad razmislim, samo jednom sam bila sa jedim koji nije kilav, al taj nije bio normalan. Više sam se osećala kao da mi je telohranitelj, a ne dečko, i kao da je pitanje vremena kada će i mene da izbubeca.
-A šta bi ti?
-Ah... šta bi. Sve što i svaka druga devojka. Da me čuva i štiti, da je hrabar, da se ne plaši ničega, da me često iznenađuje cvećem i sitnicma, da mu nije ništa teško za našu vezu. Ne mora da ima ništa. Samo da mi odiše sigurnošću, da bude muško, eto toliko.
-Pa dobro, možda je bio u stvarno lošem periodu, možda nije hronični kilavac.
-Ma šta nije, depilira grudi, nosi one uske majice i trenerke. Lepše od mene miriše. Ima i uvo izbušeno. Ja, bre, hoću da se stresem kad me pogleda, a ne da čupamo obrve jedno drugom.
-Jeste, to si u pravu. Muško treba i da izgleda kao muško, ne samo da bude.
-E, al koliko ovi naši muškarci idu u krajnost. Ili su prljavi, smrdljivi i uopšte ne vode računa, ili su kao ženetine, u svakom smislu. Kad krene da tračari sa mnom, sve gledam kad će i menstruacija da mu krene.
-Haha. Skoro mi kaže Jelka, bila kod onog njenog kući, protrčo pauk, ona vrisnula i skočila, i on isto. Pet minuta su se dogovarali ko će da ubije pauka.
-Ma vidiš, kod svih je isto, što ja mislim da je samo kod mene. Onaj Milkin se onesvetio kad je video krv. A šta nedostaje ovom tvom?
-Plaši se visine i letećih životinja... i brze vožnje.
-Eto vidiš......
-Izgleda da smo, na kraju, sve dobile prinčeve.

Коментари

Популарни постови