Dete, ti si skroz poludela

-Ommmmmmmmmmmmmmmmmm, ja sam smirena... ommmmmmmmmm ja sam jaka.... ommmmmmmm ja imam vremena za sve.
Govorim uz tami svoje male sobe, okružena svećama oko sebe, dok slušam meditejšn miks i sedim u lotus pložaju.
-Aaaaaaaa!- vrisnu moja majka kad je ušla u sobu bez kucanja. -Šta radiš to? Jesi ušla u neku sektu? Znala sam..... je l te to onaj tvoj uvukao?
-Mama.... MOLIM TE IZAĐI NAPOLJE VIDŠ DA SAM SMIRENA! I KUCAJ SLEDEĆI PUT. MOŽE LI ČOVEK U OVOJ KUĆI DA IMA MALO PRIVATNOSTI?!- faktički vrištim.
-Bože sačuvaj dete... ja se brinem za tebe...- viče iza zatvorenih vrata moja majka špijun.
Ma, ne, evo, kako ja da budem smirena kad meni svako malo neko igra moravac po živcima. I kakve su ovo gluposti- te isključite se iz okoline, te fokusirajte se na disanje. Kako da se fokusiram? Kako? Da li sam ja neko ko izgleda kao da ima fokus u životu? Tako je, nisam. I što je najvažnije, može li u ovoj kući nekad da bude atmosfere mira, spokoja i tišine?
Evo, šta kaže ovaj magazin- odradite ovaj laki test i saznajte koliko ste pod stresom. Hajde.
-Da li ste često nervozni? DA
-Da li nekontrolisano jedete? DA!
-Da li zanemarujete fizičku aktivnost? DA
-Da li vama često nije smešno ono što drugima jeste? DA
-Da li imate napade besa? DA
-Da li često imate osećaj kao da ste hronično umorni? DA!!!
Vi ste pod veoma visokom dozom stresa. Ne bi bilo loše da potražite pomoć.
Ma nema meni pomoći. Jedino kloniranje u tri primerka može da mi pomogne. Jer, evo, kako mi izgleda dan. Ustani, odluči da doručkuješ zdravo, proveri obaveze za danas, stresiraj se kako nećeš stići sve, prekrši odluku da doručkuješ zdravo ali obećaj sebi da nema slatkiša, spremaj se, guraj se po gradskom prevozu, traži mesto u čitaonici, uči iako ti ne ide, stresiraj se, pojedi slatko da se smiriš, razočaraj se u sebe, obećaj sebi da ćeš večeras na trčanje, sada idi do kancelarije, odradi posao, stresiraj se jer je nešto krenulo naopako, ručaj nezdravo, nje te briga, trči da se vidiš sa dečkom, dečko kupio čokoladu, stresiraj se jer moraš da je pojedeš, pojedeš je, trči i sa drugaricom da se vidiš, vidiš, zove poslodavac kaže nije dobro odrađeno, stresiraj se, zove koleginica kaže sutra kolokvijum, stresiraj se. Dođi kući sedi spremaj kolokvijum za sutra, stresiraj se, seti se da si zaboravila na trčanje, razočaraj se u sebe, obećaj sebi da ćeš makar dobro spavati, gledaj tutoriijale na jutjubu do tri, a ustaješ u šest, stresiraj se.
I to je to, svaki dan manje više isto. A da ne spomenem da mi niko ne pomaže. Moji se bune, nikad nisam kući, a i kad sam kući, kažu non-stop sam u sobi. Dečko se buni, ne viđamo se lepo. Drugarica se buni, viđamo se kratko.
Ajde, sad ću ja da pogasim ove sveće, pre nego se živa zapalim, ima da legnem, da probam opet da meditiram, pa ću da napunim kadu.
-Ommmmmmmmmmm ja sam smirena...
-ŽENO GDE JE PASULJ?- čujem tatu kako urla u kuhinji kao da mu je poslednje.
-Ommm JA SE ISKLJUČUJEMMMMMMMMMMM..
-PA U FRIŽIDERU- odgovara mama vidno naelektrisana.
-Ommmmmmmmmm JA NALAZIM MIR U SEBI...
-NEMA GA U FRIŽIDERU. DOĐI DA MI POMOGNEŠ.
-JESTE SVI U OVOJ KUĆI NESPOSOBNI? SAGNI SVOJU CENJENU ZADNJICU. DOLE JE.
-E NAŠAO SAM!
-Ommmmmmm BRAVO, SAD UĆUTIIIIIIIIIIIIIIII- govorim smireno, a kiptim.
-E, A GDE JE PARADAJZ?
-JESI TI BEBA?
-ALO LJUDI, MOŽE MALO TIŠE? NISTE NA PLANINI! NEMA NI TRI METRA RAZDALJINE MEĐU VAMA.
Tata gleda u fazonu, koji ti je đavo, ja sam šaputao, i tiho kaže:
- Dete, ti si skroz poludela.

Коментари

Популарни постови