Feministička bajka

-Jesi ti primetila kako je svaki put u bajkama žena neka jadna, bespomoćna, krhka princeza koja ne može da nastavi život ako se ne pojavi princ- pitam ja Cicu izrevoltirana.
Neko bi rekao da sam samo osujećena žena u pms-u, ali mnogo je gore od toga. Ja sam feministkinja u pms-u. Ljudi greše kada misle da feministknije mrze muškarce, to apsolutno nije istina. Feministkinje obožavaju muškarce koji poštuju žene i koji su razumni toliko da shvate da žena nije ni najslabije biće, ni najsnažnije, već sasvim jednako biće bilo kom drugom. I NARAVNO da postoje fizičke razlike među muškarcima i ženama, ali isto kao što postoje mišićavi i snažni muškarci, postoje i snažne i mišićave žene. Poenta je u generalizaciji. Ako sam žena nisam slabija, niti si ti nešto bolji samom činjenicom što si muško. A i ako jesam u nečemu slabija, sigurno je da i ti imaš neku slabu tačku, hajde da se nadopunjujemo. Svako je individualno biće. Složićemo se da su se vremena zaista promenila i da danas nije kao što je bilo, ali se neki stereotipi izgleda nikada ne menjaju. Dajte da vam ja ispričam jednu bajku.
Bio jednom jedan princ. Mali princ je rastao pored svoje mamice koja mu je svakoga dana spremala hranu, čistila sobu, prala odeću i udovoljavala. Princ je stasavao, a pažnja njegovih roditelja nije jenjavala. Mama mu je uvek govorila: "Mili moj, rasteš, uskoro će doći vreme da nađeš jednu poštenu ženu, koja će za tebe kuvati, prati, čistiti i rađati tvoju divnu decu". Princ je pomno slušao. Kada se otisnuo u veliki grad na studije, princ je probavao "žene lakog morala", koristio devojke, dok jednog dana nije odlučio da se skrasi. Želeo je ženu, ali ne običnu ženu, želeo je onakvu kakvu nikada nije imao, želeo je POŠTENU, netaknutu. I nađe je princ. Ona je bila iz patrijarhalne porodice, sa jakom očinskom figurom. Kuvala je od svoje devete godine. Tačno onakva kakvu je želeo princ. I oženi je. Godine su prolazile, ona mu je rodila decu. Jednoga dana ona dođe sa posla umorna, zateče kuću ispreturanu, decu prljavu, gladnu i uplakanu, a princa kako bezbrižno spava pod dejstvom alkohola. Pitala se, gde je pogrešila. Rađala je decu, kuvala mu je, čistila svakoga dana, na sve to je i radila, a on? Princ je tokom godina postao lokalni kladioničar, sa povemenim poslom kojim je plaćao tikete i flaše alkohola. Pričalo se i da je vara sa Vrljavom Mirom sa trećeg sprata. Rešila je da okrene drugi list. Kada se narednog jutra princ probudio, kuća je i dalje bila prljava, deca i dalje uplakana, a ona mu je saopštila da je dala otkaz. Princ se strašno naljuti i izudara njegovu hanumu. "Ženi je mesto u kuhinji! Zašto je kuća prljava? Od čega ćemo sada da živimo?!". Tada je ona rekla princu: "Dragi moj, i žene i muškarci sami biraju svoja mesta, a moje više nije pored tebe". Princ je ostario sam i bez pažnje, a žena je živela srećno na Havajima, sa muškarcem koji je voli i poštuje i sa svojom divnom decom, do kraja života.

Коментари

Siniša P. каже…
Bravo za tekst! Treba verovati u društvene promene, ja prvi verujem u ideju rodne ravnopravnosti koju svaki muškarac treba da podrži tako što će stati uz svoju devojku, majku, baku, ćerku, prijateljicu i bilo koju drugu ženu. Kad ostavimo sve stereotipe iza sebe, i obezbedimo da se žene pravilno socijalizuju, a onda ravnopravno obrazuju i učestvuju u svim društvenim procesima, tek tada ćemo kao društvo koristiti mnogo više svog ukupnog potencijala, što samim tim znači i mnogo brže i bolje napredovati, odnosno svi živeti svoje živote mnogo srećnije i bolje! Ja verujem da su ti dani pred nama!

Популарни постови