Novi semsetar, nova ja

Mislim da mi nema ništa gore nego kad izdam sopstvene principe. Umesto da, što sam starija, budem izgrađenija ličnost, meni se čini kao da iz dana u dan sve dublje padam u ponor svoje izgubljenosti. Ja sam sebi lepo obećala da ću prvi semstar biti vredna, radna, da neću ponoviti svoje greške.. međutim.. nije mi se baš nešto dalo. Činilo se kao da sam ceo semstar imala neki problem i da se uvek nešto dešavalo. Iz ove perspektive kada pogledam, ne mogu da se setim šta tačno, al važno je da je bilo važno onda. Al sad stvarno. Već smo Srđan i ja uplatili letovanje u Grčkoj, a ja bukvalno u životu nisam bila deblja. Dala sam samo jedan ispit u dva roka i imam utisak da mi se život urušava kao Kule bliznakinje- neočekivano, prebrzo i katastrofalno.  Obećala sam sebi da ću stvar popraviti u letnjem semestru, i što se tiče mog izgleda, i što se tiče fakulteta.
Dan 1:
Okej, idemo, devet sati, ustaj Iris na noge lagane. Idemo trčanje, tuširanje, spremanje, predavanje, čitaonica.
-Ne zaboravi jabuku!- govori mama i trpa sredstvo za instant ogladnjivanje u ranac.
Ponosno se smeškam.
Dan 2:
Okej... tek drugi dan.. možda još samo deset minuta da dremnem?
-Iris, deset sati ti još spavaš?- budi me mama.
-Au... nema veze, trčaću večeras. Sad moram na predavanje.
U povratku je padala kiša. Nisam imala gde da trčim.
Dan 3:
Ko je mislio da ću odustati grdno se prevario. Nisam ja od onih što lako odustaju. Trčanje, predavanje, čitaonica.
Dan 4:
Moram li danas na trčanj......
-Iris... deset je sati..
..
-Iris... dvanaest je.
-Ma daj mama, samo danas da preskočim rutinu, nastavljam od sutra.

Коментари

Популарни постови