Vetar u ptici zvanoj Kismet

Jablanova žena, Pobednica, stajala je kao stolpnik i gledala u ogledalu svoj mrtvi odraz. Sa druge strane reke u kojoj se svake večeri ogledao savršen poredak, stajala je nemo njena umrla priroda. Kao što život nije imao smisla bez smrti, a ljubav bez mržnje, tako su isto Pobednik i Pobednica bili vezani lancima koje niko nije želeo da polomi. U onoj projekciji života koja je samo njima bila poznata, postajali su jedno, ni žena ni muškarac, i kao takvi, stvarali izbrušenu pamet koja je svakome išla na korist, baš kao mleko koje dete prvo dobije od majke na porođaju. Bila je svesna da koren ne daje ploda, ali da bez njega tog istog ploda ne bi ni bilo. Po ovom znanju se razlikovala od ostatka sveta koji je smatrao da grane direktno iz zemlje poradjaju svoje darove. Bila je duge sede kose koju je samo Bog mogao poseći, dok joj je lice bilo mladoliko. Nije volela Isusove čuvare zato što su joj nametnuli život na groblju svoje dece, pa je zbog toga umesto vina plakala led, dok su joj kestenjaste oči postajale plave kao gvoždje. Na rukama koje su dodirom lomile Jablanove okove na srcu, mogle su se naći oči koje nisu ni plakale niti su ikada bile zatvorene. Tim očima Pobednica je gledala samo bića koja su joj bila bliska srcu dok je samo njima uspevala da načini spoj svih glagolskih oblika i načina. Te oči su joj darivali andjeli dok su joj na njenom postanju predali Božija pisma i darove. Ta pisma su po običaju bila u obliku lanaca koji su se kao spravljena od marcipana obavili oko njenog mozga i srca istovremeno i težili da objedine limbički sistem i sinoatrijski čvor. Slavila je slavu 30. septembra, na koju su dolazili sve vidjeniji demoni ovoga sveta. Na toj gozbi i po svemu sudeći najvećoj svečanosti ondašnjih Srba, mogla su se naći samo Vaskršnja jaja. Demoni su prekidali strogi post dok je samo jedan od njih koji je inače postio na jajima jeo meso. Kako su demoni kroz svoje pune viljuške i prazne stomake proturivali jaja, tako je Jablan u svoj svojoj smernosti sedeo za trpezom i uočio da samo kroz sitost svojih gostiju postaje onoliko snažan-koliko da pobedi neprijatelje koji su navaljivali sa one druge strane reke. Arsenije, među demonima najvidjeniji i po smirenosti svoga uma najplemenitiji je tada uvideo svoju budućnost. Nije to osetio potpuno svojim bićem, ali je znao, da ako sva njegova braća budu gladovala, da će on biti spreman najviše da bude sit. Osećao je to kao usud koji mu je Bog dao kao zapovest. Lanci su se posložili, a to zašto je priroda i to u protivljenju svoje celosti odličila baš Arseniju da se otkrije možda saznamo u budućnosti. Kada su pokopali slavsku ikonu u zemlju kao seme, i kada se Jablan zavetovao na vernost svakom demonu ponaosob tako što ih je celivao u gornju usnu Pobednica je zapevala Slovo Ljubve uz citru kojoj je falila jedna žica. U tom glasu niko nije moga da zaključi koji ton fali, ali su svakako osećali celokupnim svojim bićem da pesma nije u celosti ispevana. Na kraju svečanosti pop je osvetio vodicu uporedo na madjarskom i turskom pa su svi mogli polako da odu kućama.


Anonimno

Коментари

Популарни постови