GSP poznanstvo

Samo kad bih znala zašto ne postoji neki pravilnik pre ulaska u autobus gde bi jedna od stavki zvučala:
-Ako vidite poznanika sa slušalicama u ušima, ne prilazite mu i ne smarajte svojim trulim pričama, jer zašto bi neko slušao vas kada može da sluša Sinatru ili Jami.
Najgore je kad je špic. Svi mirišemo međusobna telesna isparenja, ovi što se ne kupaju lagodno dižu ruke, ova sestra iza mene ima vaške, al šta da se radi, toliko sam blizu ove žene da vidim da ima sedam dana da je depilirala nausnice, sunce sija, znojimo se, sve u semu harmonija. Al, nije to sve. Ima tu jedna poznanica iz kraja, ona ima sestru. Sestra joj je kao kuvana noga. U svakom smislu. I, ona je jedna od onih osoba kojoj se nekada javite na ulici i eventualno porazgovarate kada ste primorani da delite isti vazdušni prostor, a inače se nikada ne biste družili sa njom. To je klasično GSP poznanstvo. Spazile smo se očima i obe mrzimo što se to desilo. Klimamo glavom. Gledamo se nedefinisano. Hoću li nešto reći? Hoću li prići? MORAM LI DA SKINEM SLUŠALICE? Još se gledamo. Malo je neprijatno. Osećam potrebu da nešto kažem. Iris, brate, okreni glavu, pogledaj negde. Ona se smeši onako skuvana. Nešto mrda ustima. C.......... stvarno je davež, moram da skinem slušalicu.
-Dođi ovde.
Je l izgledam kao neko ko ume da izvede GSP levitaciju? Ne. Mada je sve bolje od pazuha ovog gospodina. Bukvalno će me svi mrzeti ako ih ispomeram sad da bih došla do nje. MORAM DA RAZMIŠLJAM BRZO. Ajde idem..
-Uh..... izvinite.....izvinite... samo malo.... eh, evo me. Pa.... gde si ti?
-Evo....
Znala sam. Svaki put kad je sretnem ovako. Sva njena životna razmišljanja stanu u jednu maramicu. O čemu god da je pitam, ona nema mišljenje. Većinu vremena odgovara sa da ili ne. Al kako sad da vratim slušačicu. Što me je pozvala kog đavola ako neće da priča.
-Kako ti je sestra? Šta radi?
-Ma dobro je, studira..
MRZIM NEPRIJATNU TIŠINU.
-Ti? U školu?
-Da.... imam šugavi kontolni danas.
-Heh...da. Teško?
-Da.
-Neki dečkić?- alo, ne interesuje me ovo. Ako ona može da bude nevaspitana i da ne uzvraća pitanja, što ja pitam uopšte ovako glupe stvari?
-Ma da, ima, moji me baš smaraju zbog toga.
-A dobro, veruj mi, sve to prođe, videćeš kroz koju godinu.
E IMA DA PUSTIM DA BUDE NEPRIJATNA TIŠINA.......
...........
- Dokle ideš?- nisam mogla da izdržim.
-Do Bogosa.
-Ti si u Sedmoj?
-Ne, u Ekonomskoj.
-Super. Šta ćeš posle?- IRIS TI SI PSIHOPATA. Prestani.
-Ne znam, nisam razmišljala o tome.
E gotovo, vraćam slušalicu.
Pomera usta.
-Šta kažeš?
-Kažem da je gužva.
-Da, da... jeste.
-Da.
-Da.

Коментари

Популарни постови