Praznična idila

Ah.. praznici. U drugim kućama savršeno vreme da porodica bude na okupu, u mojoj kući savršeno vreme da još jedan dan malo intenzivnije kopamo oči jedni drugima. Jer smo taj dan svi slobodni i primorani da budemo u istoj kući. Nema nas mnogo, al smo svi besni. Kako jutro osvane uvek, ali obavezno, neko ustane na levu nogu i ništa mu nije pravo. Moji kažu da sam to uvek ja, a ja iskreno verujem da je to princip ogledala i svaljivanje sopstvene krivice na drugog. No šta je tu je, pa naši smo. Spremamo se da idemo na put u posetu baki koja živi preko grane. Mama i ja smo uuuvek organizovane, samo nam je kuhinja mala.
-Iris, ajde molim te ostavi taj telefon. Reci tom tvom Srđanu da moraš da pomogneš mami da spremi štrudlu i idi donesi mi mak- koji joj uopšte nije potreban u ovom trenutku.
-Je l treba još nešto?- pitam dok mak neupotrebljiv stoji na stolu a onda odgovara:
-Budi tu.
Tu sam ja, mislim se, znam ni da ti mak nije trebao, samo da me odvojiš od telefona.
-IRIS?! Opet ti taj telefon?
-U čemu je problem, mama? Rekla si da ti ne treba ništa više i da budem tu.
-Trebaju mi jaja.
-Evo jaja.
-C......
-Šta c?
-Šta si stala tu?
-Pa gde da stanem?
-Pa stani tamo smetaš mi ovde.
I eto, posle sam ja nervozna.
-Je l bi mogla iz špajza da doneseš ulje.
-Da.........................................- naravno da me mrzi...
-Jaaaaooooo- govori kad sam se vratila- zaboravila sam da ti kažem, i prašak za pecivo.
-Reci mi sledeći put sve odjednom, a ne da se vraćam pet puta.
-Ih, sve se plašim...
-Molim?
-Ajdeee, brže.. idi po taj prašak.
Utom u kuću uleće tata. Neko ga je već, što bismo mi kućno i kolokvijalno rekli, napujdo.
-Majku mu poljubim, on će meni.....IRIS, JESTI TI STAVILA OVU STOLICU OVDE????
-Jesam?
-Pa pomeri je!
-Pa pomeri je sam ako ti smeta.
Ne pomera je i seda u kuhinju. Mama koluta očima jer ne može od njega ni levo ni desno.
-Čoveče, da l možeš da veruješ, sad mi došao onaj mali, doneo porudžbinu i povećao cenu za četiri hiljade... kaže on je sam popravio sve što je mislio pa zato. Misim se, ti ćeš sam da radiš ono što ti nije rečeno..
-Pa dobro, trebalo je da mu naglasiš- odgovara mama i koluta očima.
-Ma kako da mu naglasim? Hoćeš još da kažeš da nisam u pravu?
-Dobro de, u pravu si, samo mi se makni vidiš da radim?
-Gde da idem? Šta da radim?
-Idi spremi ribu.
-Znači ja danas spremam ručak? Pa što mi to ranije nisi rekla... ovo je strašno danas. Iris donesi mi ribu.
-Moram mami da pomognem. Tebi je rekla da uradiš to.
-Šta je sa svima vama? Vama je svima praznik samo meni nije? Je l ti misliš da sam ja hobotnica pa da mogu sve da stignem? Posle moram da očistim i da nas spakujem i da perem suđe i jaja da ofarbam....- breca se mama.
-Ma nema smisla- govoti tata koji odlazi da traži ribu i zlazi iz kuće u letnju kuhinju.
-Jao kako je naporan- komentariše mama...
-Da..
-Ljubi te majka, donsi mi još jaja da premažem ovo.
Samo što je stavila štrudlu da se peče, ulazi tata.
-Ljubavi, je l bi mogla ovu ribu u brašno da mi umočiš?
-Ostavi tu, uradiću ja sve- već je besna.
-E, a ja bih mogla da spakujem svoje stvari.
-Iris, da li bi mogla svome tatici ulje da doneseš.
-Tata, pusti me više, nisi malo dete, valjda umeš sam da odeš po ulje, ionako si besposlen, a ja sam krenula da se pakujem.
-Šta je s tobom dete, da mi je znati od čega si ti tako nervozna?

Коментари

Популарни постови