Gledajte svoja posla, mnogo je lepo

Prosto sam se šokirala koliko je oko mene doktora, nutricionista, fizioterapeuta i dugih majstora za trovanje moje aure koji za to nisu završili škole. Meni je stvarno čudno kako ovaj narod kuka da je siromašan kad je to sve stručnjak do stručnjaka. Skoro sam se ugojila, dvadeset kilograma, i znam ja od čega mi je to, al izgleda da znaju i svi ostali.
-Iris!
-Dobar dan Milunka!- odgovaram komšinici.
-Dođi da te pitam nešto.
-Kažite.
-Kako si?
-Evo, veoma dobro, kako ste Vi?
-Ma dobro, malo mi noge otiču, al moram da živim. Nego, Iris, pa ti se se ugojila! A kako si lepo izgledala.
-Da, jesam.
To je najzanimjivija stvar, ne znam šta ljudi zaista očekuju kao odgovor na sopstvenu potvrdu da sam se ugojila. Jesam, hvala što ste primetili, al ne znam kako to menja činjenicu. I da ne misli neko da sam ja ogorčena jer sam nabucala tolike kile, ja sam bila svesna dok sam jela, nema ljutiš sad, nego je tako i za mnoge druge stvari. Kada sam skratila kosu od zadnjice do ramena ljudi su imali komentare tipa: A što si se ošišala, imala si tako lepu kosu. Baš kao da sam ja hipnotisani zombi kojim upravlja zli genije, pa kad me sretnu oni žure da mi kažu šta se sa mnom dešava. Ljudi, ja sam svesna, iskulirajte. Osim što prave situaciju ekstremno neprijatnom, nije mi jasno šta žele da postignu.
-I moja bratanica je tako, to su ti sigurno hormoni.
Eto, upravo sam dobila dijagnozu dr Milunke Ivić, poljoprivrednice i migrantknije iz Knina koja u slobodno vreme gleda Farmu.
Mislim stvarno.........
Kako bi bilo da ja njoj sada nagađam, pa eto tako odokativno kažem da joj noge otiču zato što ima rak. Zabavi se o sebi, što bi rekla moja baba. Isticanjem činjenice i nagađanjem dijagnoze, ona meni nije nikako pomogla. Da mi sutra gori kuća, verovatno bi stajala i gledala.
Iskreno verujem da je na ovom svetu više ljudi koji žele da ti pomognu, nego onih koji ne žele, al nekad- što je mnogo, mnogo je.
Pričam tako sa jednom koleginicom sa fakulteta, spomenemo ishranu i to kako sam postala vegetarijanac pre tri godine pre svega iz ličnih razloga.
-Stomak te boleo? A jesi li povraćala?
Pitaj me i za stolicu kad si već počela.
-A nadimanja? I nisi mogla da hodaš? Proveri slepo crevo, ja kad ti kažem. Mene su tako operisali.
To što su tebe operisali, ne znači da treba da deliš usmene upute  za operaciju slepog creva. I na sve to kao da sam ja ležala u bolovima kod kuće i čekala da udahnem zdravlje. Naravno da sam išla kod lekara na dvesta snimanja, rendgena i gutanja sondi. Opusti se, moja nova nabolja prijateljice, ako ne preteknem ti ceš biti prva u redu na sahrani.
Mislim stvarno......
I što je baš, baš urnebesno nakon toga krene sa nagađanjem potencijalnih bolesti:
-Gastritis? Ne?!
-Da nemaš nešto na debelom crevu?
-Ma to ti je želudac garant. Kiselina.
Sve je meni, al sad produži.
Ako ti se nisam požalila, mislim da zaista nema potrebe da deliš svoje prestručno mišljenje. Uostalom nije mi jasno šta je tolika muka u čoveku da pored svojih oteklih nogu gleda u moje podgojene batake. Niko ni ne pomisli da sam se ugojila baš sa namerom da postanem plus sajz model.
Mislim stvarno...
Meni je jasna psihološka strana svega toga, da nesrećni ljudi postaju srećni kada vide da nekom drugom život nije po propisanom standardu. Imaju problema sa ljubomorom, zavidni su, kleptomani, lažovi, varaju svoje momke i devojke, ali ipak stignu da komentarišu tuđi izgled i ponašanje, tuđe slike, dane, razmišljanja, i ne vide da time hrane svoju nesreću. Neki ljudi prosto žele da ne budu po standardu.
Gledajte svoja posla, mnogo je lepo.

Коментари

Популарни постови