Ljubavi, da ti nisi daltonista?

-Srđane, ljubavi, možeš li mi dodati onu ljubičastu posudicu?- pitam mog čoveka dok stoji u kuhinji i sabotira kuvanje pukim stajanjem i pravljenjem gužve.
-Ljubičastu?
-Da, ljubičastu.
-Ovde ima samo ova plava..
-Plava? To je ljubičasto.
-Ja ne znam o čemu ti pričaš, ovo je plava.
-Ljubavi, da ti nisi daltonista?

-Slušaj- kaže meni Cica - nije on daltonista, samo je muško, nemoj da se plašiš, kako do sada nisi shvatila da muškarci pokušavaju da uproste svoje već proste živote dodatno, e pa i boje spadaju to.
I u pravu je, promatram ga ja tako nekoliko dana, i vidim stvarno da čovek za bordo govori crveno, za tirkiznu zeleno, za oker žuto, za bež belo... totalno naopako. Nakon nekoliko dana promatranja shvatila sam da uspeva samo da razazna tri osnovne boje, crvenu, plavu i žutu, a sekundarne ako se baš i potrudi.
Pošaljem ga tako neki dan do prodavnice da mi kupi špagete. Sve mu ja objasnim, integralna testenina, malo tamnija, pakovanje crvene boje i ima providno na sredini da može da se vidi testenina, i još mu lepo naglasim da je pakovanje na dodir kartonsko, i da na njemu piše Ruumo.
Ajde što je pogrešio proizvođača pa mi doneo Danubius, i još mi  nije doneo integralnu testeninu, nego se ispostavilo da ni materijale na dodir ne razlikuje. Ne zna čovek da razloži papir od plastike.
Ležimo to veče u krevetu, ja pipam onu pamučnu navlaku i pitam ga:
-Ljubavi, znaš li koji je ovo materijal?
-Da. Pamuk.
-A ovo?- stavljam mu ruku na moju satensku jastučnicu.
-Pa svila. Ma, šta je s tobom, ponašaš se kao da sam malouman?!
Boga mi...... al dobro, prećutala sam. Mislim se, nije to sad velika stvar. Ne zna čovek da razlikuje materijale i prepoznaje šest boja maskimalno. Mogu ja da živim sa tim, niko nije savršen. Al ne lezi vraže, baš sutradan me zamolio da se u povratku sa faksa nađem sa jednom ženom. Čuo se on sa njom preko kakvog sajta da mu ona proda neku univerzalnu mast za šuljeve i kurje oči. Meni smešno, šta će sve taj čovek uraditi samo da ne naruši imidž mačo muškarca i ode kod pedikira. Al ajde, pistanem ja, šta me košta, usput mi je.
-Čuo sam se sa njom, ona je stigla i poslala mi je sliku sebe.
-Bože sačuvaj... ko to još radi..
-Nije važno, ima braon kosu, braon oči, neku plavu senku i crveni karmin, izgleda kao da nosi crvenu haljinu.
-Okej.
Stojim ja tu kod ulaza, gledam, promatram, čekam... nema, ne vidim niti jednu ženu u crvenoj haljini. Mislim se, mora da je ovaj moj pobrkao sve. Već jedno desetak minuta tu stoji žena utegnuta u bordo haljini sa kestenasto plavom bojom kose. Iskrena da budem, ne izgleda mi kao neko ko pravi i prodaje domaću mast za kurje oči i šuljeve, al šta ću, druge nema.
-Izvinite, je l Vi prodajete mast za šuljeve?
-Molim?- uvređeno i iznenađeno odgovara skockana.
-Jaooooo, pa Vi mene tražite.- podvikuje žena u tamno roze haljini pet metara dalje.

Коментари

Популарни постови