O čemu smo beše pričale?

Stari se. Ne mnogo, al se stari. Baš kad sam guglala alchajmerovu bolest zovne me moja Cica. Nikad se bolje nismo smejale.

-Znaš onaj lik što mi se sviđa? E pa slikao se sa nekom curom. E, a znaš da sam ja sedela u kafiću pre dve nedelje sa ovima sa treninga? Sećaš se da sam ti prčala da su tamo bili neki nepoznati ljudi za našim stolom? I tako ti ja ležim sinoć u krevetu i  meni samo klikne, ta cura pored mene je ta što se slikala sa ovim što mi se sviđa!- prepričava mi Cica.
-Posle dve nedelje?
-Posle dve nedelje.
-Nema, Cici, stari se. Ja sam ozbiljno počela da zaboravljam.
-Kako to misliš?
-Lepo. Pođem po nešto, ne znam po šta. Imam nameru da uđem u neku aplikaciju, dok otključam telefon zaboravim.
-Auuu.
-A je l ti se dešavalo nekada da kreneš da pričaš nešto i da u sred rečenice zaboraviš šta si htela da kažeš?
-Ne. Al mi se često dešava da se isključim. Bude mi ekstremno neprijatno kada se ljudi sećaju onoga što sam im ja nekada usput ispričala pre pola godine, a ja zaboravim nešto što mi oni kažu nakon petnaest minuta.
-Vidiš, nikda nisam razmišljala na taj način.
-Ma da.... samo... šta sam htela...
-ETO GA, CICO!
-Šta? Aaaaaaa!! Ahahahahahahah. Ja nisam ni provalila.
Smejale smo se sigurno dobrih pet minuta u kontinuitetu. Mislim se, gde su nestale one godine kada sam u kraju svakome znala ime i prezime, koje je odeljenje, one godine kada sam znala pesmu od početka do kraja tačno. Neki dan sam se uhvatila kako pregledam imena i prezimena ljudi iz srednje i nisam mogla da se setim ko je Lazerević. O čemu smo beše pričale? Zaboravila sam u napadu smeha.
-E, Iris, a znaš da si mi ti pričala da je zaboravljanje odlika visoko inteligentnih. 
-Ja?! Ne sećam se.
-Bože kako se ne sećaš?!
I opet padanje u nesvest. Ja se ne sećam, a ona se ne seća da se ja nesećam.
-Malo se i ja brinem sad..
-Opušteno Cici, izgleda da nam je svima tako. Starost uzima maha.
-A, čekaj, Iris, kako smo mi uopšte došle do ove teme?

Коментари

Популарни постови