Volim. Bravo ja!

Osećam se kao baba. Toliko je u zadnje vreme mnogo stvari počelo da me nervira, da više ne znam da li je hronični PMS ili je samo do mojih godina. Kada kažem nervira, ne mislim da baš kidam živce, nego više kao da nemam razumevanja za ljude.
 Nervira me kada žene rode dete i ponašaju se kao da su rodile Isusa, i što je najgore, očekuju od tebe da se i ti tako ponašaš. Obožavaj moje dete, gledaj slike mog deteta, skloni se mom detetu na ulici, pusti moje dete da sedne.
Jaaaako me nervira da ljudi puše ispod nadstrešnice dok pada kiša. Pogotovo kada imaju kišobran. Mislim, koja je poenta?
Još me nervira kada neko gleda u moj telefon u autobusu.
Nervira me kada ljudi sve shvataju lično. Otpratila me na instagramu?! Kako je mogla?
Prvo, kontroliši se. Drugo, pored svih ljudi na ovm svetu, ti si samo jedan mali čovek i nikoga nije briga za tvoje loženje. Niko te ne mrzi, samo nisi zanimljiv. Opusti se.
Nervira me kada ljudi baš sve moraju da komentarišu, kada prežvakavaju živote drugih ljudi, a nezadovoljni su svojim izgledom, ponašanjem, ljubavnim životom i čime sve ne. Bavite se malo sobom, mnogo je lepa zanimacija.
Ide mi na živac kada svi imaju mišljenje o tebi, a teško mogu da se slože sa sobom da li žele da budu zgodni ili da pojedu još jednu krofnu.
Još me nervira kada ljudi hejtuju sve što nisu oni. Pa šta ako je Jovanka milionita osoba koja je instagram mejkap MUA. Evo specijalno zbog tebe će da odustane od svoje strasti. Nađi sebi zanimaciju, biće ti lepše nego da svaki put kada skroluješ instagram osetiš nervozu ili mržnju prema osobi koja se ionako plaši da bude još jedna od mnogih. Pokušaj da neguješ u sebi ljubav prema onome što radiš i pusti ljude da rade ono što vole. Niko ne komentariše kako je danas svako arhitekta, matematičar, ekonomista ili filolog.
Nervira me kada ustanem sa glavoboljom i kada ceo dan skrolujem društvene mreže. Nervira me dosada i PMS kada me sve nervira. Ali učim da prihvatam stvari.
Ne volim velike promene i opraštanja, ali zato volim sezonu koja dolazi.
Volim osveženje i odmor. Volim kada sam umorna samo zato jer sam ceo dan radila nešto korisno.
Volim inspirativne priče o uspehu drugih ljudi.
Volim ljude, većinom.
Volim voće i to što tripujem da sam vegan neradnim danima.
Volim kada ljudi primete da sam smršala.
Volim da radim na sebi svakoga dana i da kroz male akte sebi pokazujem koliko sam vredna.
Volim saznanje da moje mišljenje nije bitno nekom drugom i da tuđa mišljenja, isto tako, nisu bitna meni.
Volim to što radim.
Volim ljude oko mene.
Volim sećanja na početke i na svoja razmišljanja tada.
Volim kako je sve kasnije smešno i malo.
Volim broj 11.
Volim što svugde stižem ranije.
Volim kada su ljudi nasmejani i ljubazni bez da im nešto treba.
Volim ljude koji se glupiraju i koji život ne shvataju preozbiljno.
Volim sve one koji su uz mene već dve sezone. Koji čitaju to što pišem i što imamo divan odnos. Volim što nas još uvek nema previše. Volim što mi se javljaju, daju pohvale i što je još važnije konstruktivne kritike. Volim što zajedno rastemo, što se prepoznajemo jedni u drugima.
Volim jutra i sve ono što mi donose.
Volim! Bravo ja!

Коментари

Популарни постови