Da li bih ga prevarila?

-Ti ćeš da se udaš- kaže meni Cica, mrtva ladna, neki dan.
-Ma šta pričaš, bre?
-Hoćeš, hoćeš, u vezi si dve godine sa najsavršenijim čovekom na svetu. Nekad se pitam, kako si ti ulovila takvu premiju. Ima li on ijednu manu?
-Ima, al i nisu mu neke. Moje su gore.
-A, čekaj, da te pitam. Je l bi se ti udala za njega?
Prvo i prvo, silno me je šokirala. Bežim od prstena ko đavo od krsta. Još od patofni sam pričala da ja nikada neću da se udam, jer je to parče papira, neću, bre, da sečem šume ubog mog jednog: "Da". Uvek sam navijala za vanbračnu zajednicu i Cica to vrlo dobro zna.
Drugo skoro mi je žena čitala natalnu kartu i rekla mi je da ću imati dva braka, al da je bolje za mene da ne potpisujem ništa. I to sam u poverenju rekla Cici, mada ona ne veruje u to.

-E, Cico, koliko god ja tebe volim, sad bih te katapultirala. Svakog vikenda otkazujem društvu jedan običan izlazak u diskać, ti me pitaš da l bih se udala. Kako ja to mogu da znam?!
-E pa vidiš u tome je stvar. Realno si ubola premiju. Nit puši, nit pije, niti se nešto preterano kocka, niti gleda druge žene, obožava te, poštuje te, pokazuje ti emocije, ceni te, ima posao, ima ugled- ja sam mislila da su stvari veoma jasne kada nađeš takvog čoveka.
-Pa, mislim, za sada su jasne. Jasno je da se se volimo, da se slažemo po većini pitanja, da nam je zaista prelepo kad smo zajedno, ali ja stvarno ne znam šta može da se dogodi za nekoliko dana, meseci ili godina.
-Pa, dobro, šta je ono što bi potencijalno moglo da vas razdvoji?
-Njegova preterana dobrota.
-Čovek je proklet. Je l ti čuješ sebe?!
-Čujem. Znam i stidim se toga. Ali, sa druge strane, ne umeš da me razumeš. Toliko nam je lepo da mi je dosadno. Nismo se posvađali četiri meseca, a i to poslednji put je bilo oko politike, a i oko crvenog slova. Bila sam nervozna. Volimo se, mazimo se, ljubimo se, ja to, Cico, ne umem. Mora da mi se dešava nešto. Ja sam, bre, kraljica drame.
-A jeste, uvek si ti bila namiguša.
Gledam je šokirano.
-Šta ti to znači?
-To znači da si uvek volela da flertuješ.
-Možeš li me kriviti? Ima li šta lepše od tog početka i leptirića u stomaku, čekanja na poruku i udaranja čežnje. Ja sam, bre, još klinka.  Srđan je odrastao čovek, on se davno, davno iživeo. Njemu ništa ne nedostaje. Skoro smo baš pričali kako se iskreno plašim da ću ostati mlada i neiživljena i da ću poludeti u godinama kada treba da se smirim.
-Razumem. Al, čekaj, ti misliš da ćeš ga prevariti?
-Pa ne znam..
-Kako ne znaš?! Ti si celog života tvrdila da nikada nećeš prevariti i da prevaru ne opraštaš.
-Pa hajde da prvo definišemo prevaru. Je l razmišljanje o nekom drugom prevara? Je l dopisivanje sa nekim drugim prevara? Ili je, ipak, intimni fizički kontakt prevara?
-Za svakoga je nešto drugo.
-Što bi moglo da znači i da je maštanje prevara. Mislim, moje pitanje je- koja je granica?
-Dobro, to nije moje pitanje, moje pitanje je- da li bi ga prevarila?
-Nadam se da ne bih nikada, ne bih volela da ga povredim. Zamisli, jednog dana se pojavi dasa koji mu nije ni blizu, ali je prosto zanimljiviji, šaljiviji, dinamičniji,i, on mi pruži avanturu, zezanje, razbije mi monotoniju i svakodnevicu. Druženje sa nekim ko je nov i zanimljiv nije prevara. Ni bezazleno maštanje za mene nije, ai se tu postavlja drugo pitanje- koliko je fer i pošteno prema dečku sa kojim sam u vezi?

-Da, u pravu si. Jer, kada prestane ta čuvena zaljubljenost, ostaje dosadna i mirna ljubav. Ali, gledaj sad, ako ostaviš dečka zato što si utripovala da ti se dopada neko drugi, može da se desi da shvatiš da ti neko drugi nije ni bio potreban.
-Ili čak da nije što je taj neko drugi, već da bi ti bilo jednako zanimljivo da se pojavio bilo ko. U tom slučaju je surovo ostaviti osobu zato što ti je trenutno dosano.
-A opet, zar nije kukavički ostajati sa nekim ako potajno maštaš o nekom drugom, samo zato što sa ovim prvim imaš siguricu? A i uz to, koliko je veza prava stvar ako ti je nekada dosadno..
-Jeste, kukavički je. A gledaj sad, sa druge strane, u svakom partnerskom odnosu se  pre ili kasnije dogode prepreke. I baš zato ja mislim da treba ostati u vezi, jer, prepreka će biti mnogo, i ljubav se dokazuje baš tom voljom da priznaš grešku i da radiš na tome.
Osećala sam se grozno dok sam išla kući. Došla sam u te godine kada sam upoznala sebe dovoljno da ne želim i ne umem da se samoobmanjujem i zavaravam. Toliko volim sebe da sam se obećala sebi u dobru i u zlu. I prosto znam, da nije više sigurno reći "nikada". Mrzim to i znam da ga nipošto ne bih povredila. Mrzim i što smo različiti i što ja volim putovanja i avanture, a on stari kauč i film, i ja volim isto što i on većinu vremena, problem je što on voli mir sve vreme. Plašim se. Ipak, više od osećaja straha osećam ljubav. I znam da ga volim, najviše na svetu. Zašto, zaboga, ljudi o ovome ćute. Zašto se prave da im latice padaju svakoga dana. Partnerstvo je ulaganje i odricanje. Zašto se svi prave kao da je čizkejk?!
Šta je sa onim parovima koji su zajedno decenijama. Zar njima nikada nije bilo dosadno?
Idem kući, otključavam vrata, a moj čovek sedi zavaljen. Običan, dosadan, sa stomakom koji kipi, dočekuje me uvek isitim osmehom i sa prepoznatljivom "Ljuuuuuuuuuuuubavi" internom forom. Ja sedam, poprilično uplašena.
-Srks, šta ako mi se dopadne neko drugi?
-M?
-Ako mi se znaš, dopadne neki drugi.
-Sve dok je to u tvojoj maloj slatkoj glavici i dok ne pređe u fizički kontakt, meni je sasvim okej.
Ušuškala sam se u našu monotoniju i samo moju siguricu. Šta bi meni više u životu trebalo osim malo zahvalnosti.
Grlim ga i ćutim, a u sebi ponavljam.
"Na zahvalnosti, Iris, poradi na zahvalnosti".

Коментари

Популарни постови